U fokusu - Srbija

EZ zadovoljna liberalizacijom naftnog tržišta u Srbiji

Energetska zajednica (EZ) je zadovoljna liberalizacijom tržišta naftnih derivata u Srbiji i ta organizacija nema nikakve primedbe na različite iznose akciza na naftne derivate u Srbiji, izjavio je danas u Beču ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić.

Energetska zajednica (EZ) je zadovoljna liberalizacijom tržišta naftnih derivata u Srbiji i ta organizacija nema nikakve primedbe na različite iznose akciza na naftne derivate u Srbiji, izjavio je danas u Beču ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić.

"Liberalizacija tržišta naftnih derivata u Srbiji je ocenjena dobro, u sekretarijatu Energetske zajednice su zadovoljni što je u Srbiji omogućen slobodan uvoz i slobodno formiranje cena derivata", rekao je Škundrić novinarima, posle susreta sa direktorom Energetske zajednice Slavčem Nejkovim.

On je ponovio da su akcize na naftne derivate u Srbiji različite zbog kvaliteta, a ne zbog porekla goriva.

Škundrić koji predvodi delegaciju srpskog ministarstva energetike u radnoj poseti EZ u Beču, gde je danas obeležen Dan srpske energetike, rekao je da je u Beču dogovoreno da do kraja oktobra ove godine bude završena regionalna energetska strategija.

Ta regionalna strategija bi osim zemalja zapadnog Balkana obuhvatila i Moldaviju i Ukrajinu, rekao je Škundrić i dodao da bi izrada tog dokumenta olakšala zajednička ulaganja u sektoru energetike u regionu.

Škundrić je istakao i da je obavestio Sekretarijat da će u Srbiji do kraja februara biti izabrani strateški partneri za izgradnju termoelektrana Kolubara B i TENT B3.

On je objasnio da ti tenderi kasne zbog ekonomske krize i zahteva investitora da se rokovi produže.

Ministar Škundrić je sekretarijatu Energetske zajednice predstavio i nacrt novog zakona o energetici, koji je, kako je istakao, u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama.

Škundrić je ocenio da je obeležavanje Dana srpske energetike u EZ proteklo u veoma konstruktivnom razgovoru sa predstavnicima EZ o nekoliko važnih strateških pitanja.

Govoreći o regionalnoj energetskoj strategiji, ministar je objasnio da bi njeno težište bilo na energetskoj infrastrukturi, prenosnim elektro-mrežama i gasnim interkonekcijama, kao i na regionalnim energetskim kapacitetima za proizvodnju struje.

Ta strategija bi, kako je rekao, trebalo da podstakne sve zemlje učesnice da objedinjuju svoje resurse kako bi postigle maksimalnu konkurentnost ne samo energetskog sektora, veći i nacionalnih ekonomije uopšte, u odnosu na zemlje EU.

On je izrazio očekivanje da će ta regionalna strategija podstaći racionalan odnos u strateškom planiranju u oblasti transportne i ekološke infrastrukture u regionu i da ćemo za to imati podršku EU.

Škundrić je istakao da se u razgovoru sa predstavnicima EZ založio za razvoj "parkova čiste energije" sa malim procentom emisije ugljen-dioksida, koji bi mogli da budu podloga značajnih regionalnih projekata, posebno imajući u vidu resurse u obnovljivim izvorima energije i savremene tehnologije koje mogu da proizvode struju bez emisije otpadnih gasova.

Direktor Energetske zajednice Nejkov složio se da je neophodna izrada regionalne energetske strategije, koju je inicirao ministar Škundrić i preneo podršku EZ Srbiji za usvajanje novog zakona o energetici, koji je prilagođen evropskom zakonodavstvu.

Ističući da je Srbija izuzetno dobar prijatelj EZ, Nejkov je izrazio zadovoljstvo što je naša zemlja preduzela niz mera na poboljšanju energetskog povezivanja sa zemljama regiona, posebno u sektoru elektroenergetike i gasa.

Srbija bi, prema njegovim rečima, mogla da bude i jeste prirodan lider po pitanju korišćenju nacionalnih kapaciteta za regionalne potrebe, što se odnosi na naftna i gasna skladišta, posebno u periodima mogućih energetskih kriza.

EZ, inače čine države EU i Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i UNMIK-Kosovo. Status zemalja posmatrača imaju Gruzija, Moldavija, Norveška, Turska i Ukrajina.

Ugovorom o formiranju Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope, koji je potpisan 2005. godine u Atini, definisano je tržište električne energije, prirodnog gasa i stvoren jedinstven, stabilan i regulatorni okvir za prekograničnu trgovinu energijom, s akcentom na zaštiti konkurencije i životne sredine.

Osnivanjem Energetske zajednice EU je proširila svoje unutrašnje tržište energije na jugoistočnu Evropu i otvorila mogućnost širenja za sve koji iskažu interes.